Ima se  - može se
Kao i svih dosadašnjih tako i svih onih budućih ljetnih sezona koje su pred nama moramo čitati o tome kako je netko skupo platio lokanje ili krkanje na našoj obali.
I onda se isti taj netko šokir'o računom. Ma nemoj molim te. Pa kaj se tu imaš šokirat'?

Šerafciger vs. kacavida
Ma sve je to luk i voda. I to slana voda. Mada se Dalmatinci strašno ljute kad za more mi kontinentalci kažemo voda. Kakva je voda? – misleći pri tom jel' hladna ili je ok za kupanje.
Ma kakva voda? To je more. As ti gospe i sve ostale super dalmatinske spike.
Ok, sve je to luk i more.

I konačno godišnji
Dočekao sam i godišnji. Ponedjeljak je navečer i u našem malom selu pored Nina u 22:12 je ugodnih 28 stupnjeva. Je*ote. 28 stupnjeva u pola jedanaest navečer. Ok, znam koje je godišnje doba i treba biti toplo jer je ljeto, ali ne treba baš biti ni 28 tako kasno navečer. Fakat ne treba. I cvrčci su već umorni od silnog cvrčanja. Ne gase se. I njima je vruće.

Jutarnje chillanje
I baš u trenu kad pomisliš kako je konačno sve ok i kako je svakodnevnica pomalo dosadna ubrzo ti ta pomisao nestane. Ispari, nema je.
Konkretno mislim na one bazične stvari, koje uzimaš zdravo za gotovo. Ustajanje ujutro, kava, nužda mala pa velika. Pa posao, pa kuća, pa klinci, pa spavanje. Onak', sve je ok. Ide pomalo i nema nekih većih poremećaja u tom ustaljenom rasporedu. I to ti je ok jer čovjek se lako navikne na rutinu i ne voli neka ometanja u tom utanačenom tijeku.

Inspiracija nije zaje*ana stvar
Neki dan sam se sreo s frendicom nakon dužeg vremena. Nije bilo vremena za kavu jer smo se sreli u prolazu, ali smo porazgovarali nekih desetak minuta. Uz ono neizostavno, kako muž/žena, djeca…kad ćemo se konačno vidjeti svi na okupu jer eto nismo svi zajedno popili kavu već više od tri mjeseca dotakli smo se kratko i mog bloga. Čita me i to mi je super. I pohvalila me. I to mi je isto bilo super. Naravno da ti je uvijek drago čuti pohvale.
Nisam ja cijepljen ni protiv kritika – da se razumijemo, ali moraju biti konstruktivne.
Ne mo'š srat po meni bez razloga. Mislim možeš, ali ako ne sereš konstruktivno ne doživljavam te.

Kuhinjske fronte
Neki dan sam pričao s frendom. Kupio je stan, a mlad je. Nema ni trideset. I ne cvili. I tu je totalno drugačiji od drugih.
Ne znam koji se klinac događa s tim mladima, ali baš vlada neka rezignacija, neka pasivnost, neka čudna atmosfera u smislu da se nitko nije spreman uhvatiti se u koštac sa životom i svim onim što život donosi.

Marko, sretan ti rođendan - pusa
Bok Marko, sorry što kasnim s čestitkom, ali kažu da nikad nije kasno. Nije 18.06. bio tako davno. A tvoj datum sam upamtio jer mi je stari rođen na isti datum.
Budući da smo skoro pa vršnjaci mogu reći da te shvaćam što se tiče ovog generacijskog razumijevanja. Kao kužimo se. Ali frende, bez obzira na godinu dana razlike, totalna si mi enigma.

The okupljanje
Išli smo na neko obiteljsko okupljanje - krizmu, krštenje, okrugli rođendan. Nešto. Nebitno za priču, ali ono okupljanje kad svi moramo biti zrihtani k'o da smo ispali iz modnog žurnala. The okupljanje.
I moramo biti zgodni ne zato jer ja to hoću nego zato jer to hoće one.
Meni je ustvari totalno svejedno hoću li obući traperice i majicu. Traperice i košulju ili traperice i škarnicl. Fakat mi je nebitno. Idemo i bok.

Dan žalosti
Prije dva utorka baš sam bio u bedu mada je utorak počeo uobičajeno dobro. Probudio sam se pet minuta prije nego što je mobitel trebao započeti sa zapomaganjem i pokušajem mog izvlačenje iz kreveta. Gospoja je već otišla na posao, a mala se nije popišala u krevet. Ju-hu.
To s pišanjem u krevet je nešto što proživljavamo sada već po treći put. Najstarija je pišala u krevet, ali prestala je u nekom razumnom roku. Ima već mjesec-dva.

Idu čete prosvjetara
Ovisno o tome čime se bavimo u životu i što nam je posao to nas na neki način definira i u privatnoj sferi. Ja radim u turizmu i imam gomilu dragih ljudi s kojima me spojio posao.
Osim posla koji radiš, ovaj privatni dio povezan je i s poslom tvoje bolje polovice. Potrefilo se tako da moja gospoja radi u školi. Predaje povijest u višim razredima.
I tako malo po malo kroz sve ove godine koje provodimo zajedno, u moj život su ušli brojni prosvjetari, ne mo'š se riješit' škole nikako. Pobornik sam ja cjeloživotnog obrazovanja, usavršavanja, konstantnog učenja i proširivanja vidika, a kada uz sve to oko sebe imaš još i gomilu prosvjetara, onda se to nekako još malo i pojača. I ne gine ti učenje.